…У даљини на мукама неће српско цвеће нићи, поручите мојој деци, да им нећу никад стићи. Михајло. Б. Лазовић, војник Прве чете, Првог батаљона, Четвртог пука, Шеснаестог позива, ко’и поживе 34 године као частан и умиљат човек. Учествовао у борбама у турском, бугарском и светском рату, погибе 14. јула 1914. године као херој борац на Вишеграду, од проклетог Германа, за спас вере миле отаџбине… – „поручује“ један од бројних споменика крајпуташа широм наше земље, које су, нарочито после балканских и Првог светског рата, крај путева, сродници подизали за душу најближима.

Управо крај крајпуташа у парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ Краљево је обележило 11. новембар, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је потписана капитулација Немачке, у вагону маршала Фердинанда Фоша, у шуми код француског града Компјења, близу Париза, чиме су завршене ратне операције односно завршен Први светски рат.

Помоћник градоначелника за културна дешавања Милош Милишић, приликом обележавања Дана примирја у нашем граду први пут крај споменика крајпуташа, истакао је:

„Ово место је одабрано зато што су ови крајпуташи, које је обновио Завод за заштиту споменика културе, иначе везани за Први светски рат. Родбина је подизала крај путева камене обелиске рођацима који су незнано где остали на ратишту и њихови посмртни остаци никада нису пронађени, а верује се у српском народу да душа погинулог обитава у камену. Због тога смо и програм поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату назвали ‘Душа у камену’“.

Цвеће и венце, уз тактове „Посмртног марша“ у изведби Ватрогасног оркестра „27. септембар“, положили су представници Града, Рашког управног округа, Друге бригаде Копнене војске, Полицијске управе Краљево, бројна борачка и друга удружења и организације… Свештеници Епархије жичке протојереј-ставрофор Љубинко Костић архијерејски заменик епископа жичког, и јереј Владимир Јовановић одржали су помен крај споменика посвећених младим људима из краљевачког краја који су током балканских и Првог светског рата уткали своје животе у слободу отаџбине.

На платоу испред Духовног центра обратио се градоначелник Краљева др Предраг Терзић, а кустос историчар Народног музеја Kраљево Немања Трифуновић се осврнуо на то какав је то рат био, колика је страдања претрпела Србија, ратујући на страни победника, са освртом на страдање Краљева и околине.

Трифуновић је подсетио на то да је рат почео 28. јула 1914. године, када је Аустроугарска објавила рат Kраљевини Србији и касније се, укључивањем осталих великих европских сила, претворио у европски, касније у светски рат. Рат су водила два супротстављена савеза – Антанта и Централне силе. Србија је, као једна мала држава, везала своју судбину за силе Антанте, међу којима су биле Русија, Француска и Велика Британија.

„Рат је у Србији оставио тешке последице. Српска војска је учествовала од првог до последњег дана, вођене су чувене битке на Церу, Колубари, а 1915. је уследила офанзива после које су се српска војска, врховна команда и влада повукли преко Албаније у Грчку односно на Крф… опоравак, реорганизација војске, формирање Солунског фронта и од 1918. године у септембру кренуло се у пробој Солунског фронта. Најпре је српска војска успела да пробије Солунски фронт и уследила је незадржива офанзива односно повратак српских војника у отаџбину, коју су морали да напусте три године пре тога. Србија је на тај начин дала велики допринос победи савезника односно силе Антанте у Првом светском рату“, казао је Трифуновић истичући да је у Србији највећа последица рата био демографски колапс – око 845.000 погинулих цивила, 402.435 погинулих војника, више од 500.000 трајних инвалида – готово 35 одсто целокупне популације.

Поздрављајући окупљене на платоу испред Духовног центра, градоначелник Краљева др Предраг Терзић је истакао да не смемо заборавити колику је жртву Србија поднела кроз велики број погинулих и оних који су на други начин страдали за време Првог светског рата.

„Не заборавимо велики број људи који су страдали од епидемије тифуса, као и оне који су, док им очеви, носиоци домаћинстава, нису били код кућа, страдали од глади, немаштине и зулума непријатељских војника. Треба тај број да умножимо бројем нерођене деце. Оставши без великог броја младих људи који нису имали потомство или оних који би имали још више деце, треба те бројеве да саберемо и да схватимо да би нас данас било неупоредиво више“, нагласио је Терзић.

„Треба да будемо захвални свима који су оставили животе на олтару отаџбине. Треба да памтимо погинуле, оне који су се јуначки борили, и да не заборавимо да нашу војску и безбедносне снаге јачамо, али да се боримо на другим плановима, кроз економске успехе, већи бруто друштвени производ, веће зараде и да тиме покажемо да снажна Србија значи економски јаку државу која ће се борити за свој државне и националне интересе“, поручио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић.

У краћем културно-уметничком програму „Душа у камену“, поводом обележавању Дана примирја у Првом светском рату, учествовали су глумци Краљевачког позоришта Зоран Церовина и Миломир Недељковић, као и вокални солиста, професорка Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Драгана Манојловић.