Психосоцијална подршка кроз услугу социјалне заштите – Помоћ у кући за старија лица

Милица Крсмановић има 88 година и живи сама у граничном подручју села Мрсаћ и Лазац, у брдовитим пределима територије града Краљева. Има троје деце која живе ван Краљева. Рано је остала удовица. Њена деца се труде да је обилазе кад год им то прилике дозвољавају.
Као старија особа која живи у самачком домаћинству, Милица је од стране Центра за социјални рад препозната као особа којој је потребна подршка и она је од ове године постала корисница услуге Помоћ у кући.

Бригу о Милици води геронтодомаћица Сретана Јовановић, која живи у истом селу и која је обилази два пута недељно по два сата у складу са Миличиним потребама.
Бака Милица не крије своје задовољство: „Кад дође Сретана, огреје ме сунце као ово данас. Све ми помаже, нарочито да се снађем око ових лекова. Донесе ми намирнице, почисти и спреми да једем. Ипак највише волим да попијемо заједно кафу и да се лепо испичамо, јер самоћа убија човека.“
Сретана је једна од девет жена које живе у планинским селима Краљева (Студеница, Лопатница, Лазац, Витковац, Мусина Река и Закута), а које су се прошле лиценцирану обуку за геронтодомаћице. Оне у овом тренутку воде бригу о 25 корисника(ца), најстаријих суграђана(ки), који живе у ових шест руралних подручја града Краљева.

Поред успешно завршене лиценциране обуке за геронтодомаћице, Сретана и њене колегинице прошле су и додатну обуку из области психосоцијалне подршке са циљем умањивања социјалне искључености корисника услед ограниченог кретања, а посебно у превазилажењу осећаја усамљености и изолованости.
Према речима Слађане Чорбић, стручне раднице Центра за локалне услуге Града Краљева, овај пројекат је усмерен на успостављање одрживих и квалитетних услуга које омогућавају живот у заједници најстаријим суграђанима без адекватне породичне подршке, уз обезбеђење нових радних места на пословима социјалне заштите.

„Ми из градског Центра за локалне услуге смо задовољни како се пројекат одвија и на основу теренског рада и сарадње са Центром за социјални рад и месним канцеларијама. Обезбедили смо пружање услуге свим приоритетним корисницима/ама у овим краљевачким планинским селима“, објашњава Слађана. Према њеним подацима, за ову услугу су заинтересовани и суграђани из других села. „Стога се надамо и проширењу обухвата корисника кроз подршку локалне самоуправе“, закључује Слађана.
***
Ова успешна прича настала је у оквиру пројекта „Треће доба у породици“, који спроводи Град Краљево у сарадњи са удружењем грађана „Полет“ и Центром за социјални рад Краљево у оквиру Програма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање ЛИП 2 којим координира Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (СИПРУ) уз подршку Влада Швајцарске.

 Услуга ургент хранитељства за старије особе у Краљеву

Ivanka M. potiče iz planinskog sela Propljenica (Tolišnica), udaljenog 50 km od Kraljeva. Od smrti supruga 2006. godine živi sama u skromnom seoskom domaćinstvu. Decu nisu imali. Ivanka potiče iz siromašne porodice. „Moj suprug je bio jedno od devetoro dece u porodici. Zajednički smo, bez podrške porodica, borili se za krov nad glavom“, kaže naša sagovornica. Ivanka je nakon smrti supruga radila za nadnicu, dok je godine i nemoć nisu sustigle, a u svom skromnom domaćinstvu je gajila nekoliko ovaca i kokošaka. Kontakt je imala sa bratancem pokojnog supruga, koji ju je redovno obilazio. „Jednom do dva puta mesečno donosio mi je osnovne namirnice“, objašnjava Ivanka koliko joj je takva pomoć bila važna, budući da je postajala sve nemoćnija da hoda punih 10 km do prve prehrambene prodavnice. Prva kuća u komšiluku udaljena je oko pola kilometra od njene i iz tog domaćinstva je povremeno dobijala sir i kajmak. Ivanka navodi da su je ljudi, kojih je vremenom bivalo sve manje u okruženju, voleli i da je bila omiljena.

Nakon što je napunila 87 godina, prodala je ovce, jer je briga o životinjama za nju postajala sve veći teret, a kokoške su, kako nam je kazala, pojele lisice. U junu 2019. godine, sa nepunih 88 godina, Ivanka je pala u blizini kuće i polomila kuk. Na mestu gde je pala pronašli su je meštani, na sreću ne dugo nakon pada, pa je intervencijom hitne službe prebačena u Opštu bolnicu u Kraljevu, na odeljenje ortopedije. Operisana je, a potom prevezena u Matarušku banju, u rehabilitacioni centar „Agens“, gde je provela pet nedelja. Pred kraj rehabilitacije, ova zdravstvena ustanova obavestila je Centar za socijalni rad Kraljevo da je Ivanka spremna za otpust, ali da živi sama i da nije u mogućnosti da nastavi bez podrške, uzimajući u obzir postojeće zdravstveno stanje.

Иванку је у „Агенсу“ обишла социјална радница Маја и са њом разговарала о актуелној животној ситуацији, њеним потребама и жељама, али и објективној потреби да живот настави изван окружења у којем је провела живот. Том приликом су заједно покушале да нађу најприхватљивије решење за њену будућу животну организацију. Иванка је била јасна у ставу да не жели да буде смештена у дом за стара лица. Дом за старе је, како је тада истицала, будио тешке успомене на покојног брата, који је живео 15 година у дому у Матарушкој бањи и, нажалост, преминуо две године раније. Тврдила је да би за њу живот у дому био неприхватљив и да би је тамо све подсећало на њега.
Маја је након разговора са Иванком у оквиру службе за старија лица у ЦСР Краљево са колегама разматрала друге могућности за збрињавање Иванке, којих заправо и није било много. Ипак, од руководиоца службе за стара лица обавештена је да међу две расположиве ургент хранитељске породице (УХП), једна у том тренутку нема корисника на смештају. Маја је ступила у контакт са слободном ургент хранитељицом Цмиљаном М. и са њом поразговарала о могућности да Иванка буде привремено збринута у њеној породици, док се не пронађе трајно решење за збрињавање ове старије особе. Цмиљана је пристала да у свој дом на ургент хранитељство прими бака Иванку.
Цмиљана се, пре него што је постала ургент хранитељица, неформалном бригом о старијим особама бавила више година. До Иванкиног доласка у њен дом, на ургент смештају током две претходне зиме био је збринут Ђорђе из Студенице. Он се у пролеће враћао из УХП својој кући, а најхладнији део зиме, када су његову кућу од цивилизације одвајали снежни сметови и када није било могуће приступити терену где се кућа налази, живео је код Цмиљане у приградском насељу Грдица. Цмиљанина кућа и сада има могућност да прими једну старију особу на ургент збрињавање и у више наврата је њена кућа бивала привремено уточиште за неколико старијих особа.
Бављење ургент хранитељством за ову храбру жену представљало је изазов и прилику. „Ослонац ми је представљало то што у сваком моменту могу да се уздам у подршку локалног ЦСР“, каже Цмиљана. Искуство у раду са старим особама је указивало да није увек лако бити на висини задатка, да је потребно много толеранције, разумевања и отворености за прихватање различитости.
Брига о бака Иванки је у том тренутку значила бригу о готово непокретној особи у одмаклој животној доби. Цмиљкина марљивост и Иванкина храброст за исход су имале то да је Иванка већ првих дана по смештају почела да хода са штакама, а за непуне две недеље је проходала и без њих. Иванка се осетила заштићено и прихваћено у Цмиљкиној породици, не само од ње већ и од њених ћерки. Након две недеље смештаја у форми ургент хранитељства, Цмиљка и Иванка су (уз подршку тима надлежног ЦСР) донеле одлуку да Иванка у овој породици остане, па је ово ургент хранитељство прерасло у стално, стандардно хранитељство за старије особе.

Бака Иванка је задовољна и срећна у овој хранитељској породици. Ментално је очувана, добронамерна и драга особа. Задовољна је, иако не негира да је модел живота у приградском насељу у потпуности различит од оног који је некада живела у руралном брдовитом селу. У контакту са Иванком се лако препозна топлина, ведрина и оптимизам. Усмерена је на позитивне аспекте живота у старости. Прилику да живи у породичном окружењу опажа као добит. Динамика свакодневице у УХП прилагођена је Иванкиним потребама и могућностима. У договору са хранитељицом укључује се у послове у домаћинству онолико колико допуштају њено здравствено стање, могућности и жеље. Помаже у припреми поврћа за кување ручка, учествује у пребирању посуђа након оброка, намешта свој кревет сваког јутра и слично. Ритуали који су јој веома значајни су јутарња и поподневна кафа, ТВ серије и музичке емисије које прати са хранитељицом. Заједничке шетње су део свакодневице увек када то допуштају временске прилике. Иванка истиче да највише воли да плете чарапе од домаће вуне. „Некада исплетене чарате продам, па тако и зарадим новац“, каже нам. Несметано користи мобилни телефон, радује се позивима и повременим посетама братанца. Такође се радује и посетама социјалне раднице Маје, са којом има изузетно леп однос.
Иако су овакви примери праксе у раду са старијим особама изузетно позитивни, нажалост нема их много. УХП показује на који начин позитивно породично окружење може допринети опоравку након болести, утицати на квалитет живота у старијој животној доби и допринети афирмисању снага старије особе, као и достојанственом старењу у атмосфери прихватања и подршке.

Зато је у оквиру пројекта „Треће доба у породици“ реализована идеја промоције и проширења услуге Ургент хранитељства за старије особе са циљем да се повећа број ургент хранитељских породица како би старије особе, пре свега из забачених руралних подручја, којиесу препознате као изузетно осетљива групација, имале прилику да у ургентним ситуацијама добију потребну подршку и прихватање док се њихово здравље и опште стање не стабилизују. У оквиру пројекта регрутовано је укупно осам УХП. Обучене ургент хранитељице на будући посао гледају као на шансу, али као и на изазов.

Ова успешна прича настала је у оквиру пројекта „Треће доба у породици“, који спроводи Град Краљево у сарадњи са удружењем грађана „Полет“ и Центром за социјални рад Краљево у оквиру Програма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање ЛИП 2 којим координира Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (СИПРУ) уз подршку Влада Швајцарске.

Програм обуке кандидата за обављање послова помоћи у кући и кућне неге за стара лица

У циљу повећања социјалне укључености и квалитета живота старијих суграђана и суграђанки у рурални мподручјима, ГрадКраљево у сарадњи са удружењем грађана „Полет“ и Центром за социјални рад Краљево спроводи пројекат „Трећедоба у породици“.

У оквиру овог пројекта,у оквиру групе активности -Проширење и унапређење услуге Помоћ у кући, спроведен је Програм обуке кандидата за обављање послова помоћи у кући и кућне неге за стара лица. Програм обуке је акредитован у Републичком заводу за социјалну заштиту и уписан у Регистар акредитованих програма у области социјалне заштите.

Програм је спроведен крајем децембра 2020. године и исти је похађало 10 (десет) кандидаткиња.

Циљ програма је усвајање и проширивање знања из области социјално-правних аспеката старости, едукације и овладавања неопходним знањима из области основне неге, развијање професионалне етичке сензибилности за конструктивну комуникацију са остарелим лицима.

Компетенције које Програм развија су: примена знања и вештина о интегралном приступу у идентификовању потреба и развоја пружања услуга одраслим инвалидним и старим лицима као и њихових породица, ради пружања подршке и предупређивања фактора ризика у задовољењу основних животних потреба како би се унапредио и одржао квалитет живота у старости.

Геронтодомаћице које су обучене кроз Програм су стекле потврду о завршеној акредитованој обуци и на тај начин су се трајно професионално оспособиле за ово занимање и представљају трајни ресурс локлане заједнице у овој области.

Пројекат„Трећедоба у породици“спроводисе у оквируПрограма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање ЛИП 2 којим координира Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (СИПРУ) уз подршку Влада Швајцарске

Један од резултата овог пројекта је и Водич за ургент хранитељство за старија лица, који има форму универзалног приручника за препознавање потреба и стања старијих особа у ургент ситуацијама и садржи упутство како да се на њих функционално одговори. Намера ауторки Водича била је да се скрене пажња на овај ефикасан, али недовољно искоришћен модел заштите старијих лица и представља смерницу широј, стручној и општој јавности како се локални актери града Краљева баве старима и бригом о старима у кризним ситуацијама.

Водич за ургент хранитељство је продукт здружених активности невладиног и владиног сектора, заједничког рада професионалаца, људи који без обзира на сектор из којег потичу желе да политикама на свим нивоима скрену пажњу на постојећи проблем у друштву, али и укажу на решење које већ постоји, а које је потребно додатно уредити подзаконским актима.
Ова водиц насталао је у оквиру пројекта „Треће доба у породици“, који спроводи Град Краљево у сарадњи са удружењем грађана „Полет“ и Центром за социјални рад Краљево у оквиру Програма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање ЛИП 2 којим координира Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (СИПРУ) уз подршку Влада Швајцарске.

Преузмите Водич кликом на линк овде.